Žalovanje može imati nebrojeno oblika i izričaja. Neki su vidljivi, neki su malo manje primjetni i – svi su normalni. Pitanje je samo što smo mi vidjeli, čuli i kakve imamo predodžbe o tome kako bismo trebali žalovati. Ponekad nas naša obitelj i prijatelji malo gurkaju da ‘TO’ treba prestati. I to je normalno i razumljivo. Možda im je teško gledati nas u boli jer nas vole.
Nedavno sam slušala predavanje o podršci u žalovanju i čula zanimljiv podatak: često ožalošćeni doživljavaju da im više mogu pomoći ljudi koji su im malo dalje emocionalno. Zato smo odlučili da mi budemo ti ljudi kojima se ožalošćeni mogu obratiti za pomoć i podršku.
Trenutno ćemo raditi individualnu podršku, pa se slobodno javite ili uputite nekoga kome bi ovakva podrška bila potrebna. U planu je i osnivanje grupe za podršku u žalovanju, pa i to možete imati na umu.
Moje drage suradnice iz Udruga Dignitate i ja tako nastavljamo otvarati puteve da smrt, umiranje i žalovanje nađu svoje mjesto u našoj zajednici i u našim životima.
Svi koji ste u tuzi i žalosti, znajte da pripadate u našu zajednicu i da nam niste preteški. Vaše žalovanje je ovdje dobrodošlo.
